Ruke pružamo na pozdrav i pomirenje. I još?
S njima mogu mnogo graditi, i s njima mogu razarati. 
Rukama mogu nekoga uzeti u obranu ili ga tući. 
S njima mogu davati – a i uzeti. 
Rukama mogu milovati i bol nanositi. 
Ruke rade i ruke se igraju. 
Ruka pokazuje, a može i sakriti. 
Rukama mogu činiti figure od svjetla i tame 
ili ih mogu samo u džepove nabiti. 
Svašta mogu u mojim rukama činiti, 
prijetiti ili tapšati po ramenu,
zdvajajući rukama lice sakriti ili nekoga tješiti,
njegovati, ali i ranjavati, 
stablo saditi ili ga čupati
stavljati kamen na kamen za kuću ili je razarati.
Možemo protivnika s rukom na oružju susretati
ili mu pružiti ruku pomirenja.
Što ćemo učiniti s onim što imamo, na nama je.
Isus reče: Bez sustezanja sklopi mir sa svojim protivnicima.
Stvarati mir i pomiriti se ne trpi nikakvu odgodu.
Nama je mir Kristov darovan da ga i dalje izgrađujemo,
i sada možemo početi.

Thomas Fische: Ponekad slavimo usred dana