Samuel Beckett je u svoj drami U očekivanju Godota opisao uzaludno čekanje dvojice probisvjeta, skitnice Vladimira i Estragona na nekog gospodina Godota. Obojica čekaju i čekaju, ali Godot ne dolazi. Oni se već hoće objesiti. Ali do toga ne dolazi i oni su izgubljeni. Tada će Estragon: A ako on dođe? Vladimir odgovori: Tada smo spašeni. To je istina: Kad Bog dođe k nama, mi smo spašeni. u to se danas uzdaju mnogi ljudi. Ali uzalud čekaju da Bog dođe k njima. Oni ne iskusuju njegov dolazak.
Bog dolazi u svakom trenutku. Tako govore mistici. Pitanje je primjećuješ li njegov dolazak. On dolazi k tebi u tihim poticajima tvoga srca. Kuca na tvoja vrata. Želi svratiti k tebi. Ali ti si možda previše zaokupljen sobom i ne čuješ njegovo kucanje. Ako si kod sebe , doma, u dodiru sa samim sobom, moći ćeš ćuti njegovo kucanje i pustiti ga unutra. Kad On uđe u tvoje srce, ti si spašen, ti si tada oslobođen svoje otuđenosti, svoje raskidanosti, ti tada na jedan nov način dolaziš k sebi, tada znaš tko si. Vrijeme došašća želi te pozvati da dođeš k sebi da bi i Krist mogao doći k tebi, u svakom trenutku, ali i na kraju vremena kad tvoje vrijeme bude pri kraju i Krist dođe k tebi u svojoj slavi, da zauvijek budeš s njim i sa sobom, da prispiješ na cilj svoje čežnje.

Anselm Grün