XI NEDJELJA KROZ GODINU

Sijač i žetelac zajedno se raduju
(Iz Rasprave na Ivanovo evanđelje svetoga Augustina, biskupa)

Krist je vrlo revno nastupao i spremao se poslati radnike. Poslao je, dakle, žeteoce. Tu se obistinjuje izreka: Jedan sije, drugi žanje, da se sijač i žetelac zajedno raduju. »Ja vas poslah žeti ono oko čega se niste trudili; drugi su se trudili, a vi ste ušli u trud njihov« (Iv 4,37.36.38). Kako to daje poslao žeteoce, a ne sijače? Kamo ih je poslao? Gdje se već radilo, a gdje se već radilo, tuje bilo i posijano; a što je posijano, eto je sazrelo i žudno čeka na srp i vršidbu.

Kamo je, dakle, trebalo poslati žeteoce? Onamo gdje su proroci sijali; oni su bili sijači. Drugi su sijali, »a vi ste ušli u trud njihov« (Iv 4,38). Već Abraham, Izak i Jakov. Čitajte o njihovim djelima: sva su prorokovala o Kristu, i stoga su oni bili sijači. Koliko li su truda podnijeli Mojsije, drugi patrijarsi i svi proroci kada su sijali u onoj (duhovnoj) studeni! Zato je u Judeji žetva već bila spremna. Bez sumnje je taj usjev bio zreo kada su tolike tisuće ljudi donosile utržak: od svojih dobara i stavljale ga pred noge apostola; oslobodivši svoja ramena od svjetskoga tereta slijedili su Krista Gospodina. Žetva je, zaista, bila zrela.

A što se zatim dogodilo? Od one je žetve bilo bačeno malo zrnja i posijan čitav svijet. Sada raste drugi usjev koji će se požeti na svršetku svijeta. O toj žetvi je rečeno: »Oni koji siju u suzama, žanju u pjesmi!« (Ps 126,5). Na tu žetvu ne će biti poslani apostoli već anđeli. Kazao je: »Zeteoci su anđeli« (Mt 15,39). Taj usjev raste između kukolja i čeka da na kraju bude očišćen. Ona pak žetva, u koju su bili poslani apostoli, već je bila zrela jer su se proroci trudili. No isto. braćo, gledajte što je rečeno: »Da se sijač i žetelac zajedno raduju« (Iv 4,36). U različita su se vremena trudili, ali će se jednako veseliti jer će zajedno primiti nagradu vječnoga života.